Neka igre počnu

Ovaj će tekst možda već za par dana, ako ne već sutra biti bajat, ali bilo kako bilo promenada zvana Linglong Superliga Srbije kreće i valjalo bi pozabaviti se onim što nas očekuje širom elitne fudbalske Srbije u narednih nešto manje od godinu dana.

Ono bajat odnosi se pre svega na sam izgled timova i transfer period, jer kako neki sportski direktori, pogotovo u Srbiji, vole da kažu „to je živa stvar“, što dakle znači da „mrda“, tj. menja se. Kod nas bogami čim dođe neka unosna ponuda da se „zapali preko grane“. Tako da ćemo se pozabaviti onim što imamo, za sada….

Naravno da se favoriti znaju i naravno da se zna ko će osvojiti titulu – Zvezda ili Partizan. Ovako na prvu deluje da je Zvezda bliža, ali ajde da kažemo da je neizvesnost tu (ne ide da „ubijamo takmičarski ritam lige“ koja još nije ni počela), za Evropu će se boriti Lalina Vojvodina, Orbanovo čedo TSC i jedini pravi privatni klub u Srba – Čukarički. Tu će biti i Real sa Nišave koji će pokušati da pomrsi račune trenutno kvalitetnijim od sebe, kao i uvek zanimljivi „Zmajevi“ sa Dušanovca u Beogradu, čitaj Voždovac.

Ostali? Goli život, preživljavanje i opstanak. Čast izuzecima i nekim stabilnijim superligašima u poslednjih par godina.

Dakle, novi format, o tome smo već pisali pre izvesnog vremena. Klubova 20, u Evropu izlaze četiri, ispada 6 – da bi se vratili na sistem od 16 ponovo (valjda?!), jedan debitant – Zlatibor iz Čajetine, 5 klubova iz glavnog grada i novo pravilo, dva igrača mlađa od 21 godine moraju biti u sastavu na svakoj utakmici. Fabrika razvojne lige mora još više klinaca da stavi u izlog.

Što se nekih velikih transfera tiče, ne može se reći da ih je previše bilo. Strahinja Pavlović je otišao iz Partizana u Monako za u januaru dogovorenih 10 miliona, dok je Slododan Tedić napustio Čukarički takođe u ranije dogovorenom transferu za 3.000.000 i prešao u Mančerster Siti. Nikola Čumić je napustio Niš i preselio se u Pirej za 500.000 evropskih novčanica.

Kad smo kod dolazaka u kojima su naši klubovi duboko zavlačili ruku u džep – nije se desilo. Partizan je novog štopera i zamenu za Pavlovića pronašao u Sloveniji i Makija Banjaka platio pola miliona evra, dok je Crvena zvezda platila Pogonu 250 hiljada za Srđana Spiridonovića. Naravno u Ljutice Bogdana su stigli i povratnici Gelor Kanga i Aleksandar Katai, kao slobodni igrači, ali sigurno je da neće igrati za siću u Linglong Superligi.

Što se ostalih klubova tiče uglavnom kroz ligu cirkulišu pozanti igrači, tako su se Gavrić i Aksentijević iz Kruševca preselili u Niš, put Niša krenuo je i Kasalica iz Rada, dok je vezni igrač Inđije Banjac umesto u Zvezdi, završio u TSC-u. Osvajač Kupa Vojvodina ostala je bez prvog golmana, pošto je Emil Rockov otišao u mađarski Fehervar, dok je Čukarički dobio pojačanje u vidu bivšeg igrača Partizana Danila Pantića.

Naravno svakako treba očekivati još dolazaka i odlazaka, mnogi klubovi zbog finasija čekaju poslednje dane prelaznog roka, a i mnogim igračima je igranje po srpskim livadama alternativa ukoliko ne pronađu neki bolji inostrani angažman.

Bilo kako bilo očekuje nas duga sezona, sa puno intriga, svađa, saopštenja, sa po malo i fudbala, sa puno niskih udaraca što na terenu, što van njega. Ali bolju nemamo, kvalitetniju samo sami moižemo da napravimo, a kad to svi jednako budu želeli dobićemo i potreban kvalitet.

Neka igre počnu!