Poslednji Rosijev ples – Grazie Vale!

Ovogodišnji MotoGP šampionat okončan je u velikom i emotivnom stilu – Valentino Rosi se oprostio od najbržeg karavana na dva točka.

Trkom u Valensiji je spuštena zavesa na još jednu Moto GP sezonu. Titule su podeljene, sve je bilo rešeno, a opet je sve bilo sa toliko tenzije. Sve zbog jednog čoveka. Zbog legende. Zbog Valentina Rosija.

U nedelju, 14. novembra 2021. godine popularni Doktor je završio svoju 25 godina dugu karijeru. Ceo vikend u Valensiji bio je u znaku Valea. Mural na tribini, Vale-žuta boja na tribinama, Rosijevi učenici i polaznici njegove akademije koji su svi na svojim kacigama dali neki doprinos penzionisanju svog omiljenog Doktora.

A pred sam start trke, suze. Suze u timu Jamahe, suze u očima Rosijevog prijatelja Alesija Salućija i na kraju suze u očima Valentina Rosija. Pre formacijskog kruga Vale se pozdravljao sa svojim timom i drugovima, pa nije mogao da sakrije emocije. A i zašto bi ih krio, kada je toliko emocija izazivao u svima nama koji smo svih ovih godina gledali, zavoleli i navijali za najpopularniju žutu boju na svetu.

Devet titula prvaka sveta je otišlo u zasluženu penziju. Sedam u najjačoj klasi, jedna u 250 kubika i jedna u 125 kubika. Čovek koji je uspeo nekoliko dana pre poslednje trke da ujedini Hondu, Aprilju i Jamahu. Motocikli kojima je osvajao titule prvaka sveta doneti su u Valensiju i neki od njih prvi put napustili japanski muzej od kako su tamo postavljeni kao antikviteti jednog vremena.

Niko pre, a ni niko posle neće moći da se pohvali statističkim podacima koje je ostvario Vale. Apsolutno je dominirao od 1996. godine, kad je debitovao u prvenstvu sveta, do 2009. godine kad je osvojio svoju devetu titulu i sa nepune 31 godine postao više od Moto GP legende. Do 2017. je ukupno zabeležio 115 pobeda i tako uz Đakoma Agostinija postao jedini vozač sa preko 100 trijumfa u istoriji ovoga sporta. Vozio je 432 trke, što je 44,2% svih trka ikada održanih u istoriji ovoga sporta, a ukupno je 236 puta stajao na pobedničkom postolju, od čega 199 puta u najjačoj kategoriji.

Drugi je vozač u istoriji motociklizma koji je uspeo da objedini titule u 125, 250 i 500 kubika (današnje Moto3, Moto2 i MotoGP). Jedini je u istoriji završio sezonu pobedom u jednom timu (Valensija 2003. na Hondi) i pobedio na prvoj u narednoj sa drugim timom (Južna Afrika 2004. na Jamahi).

Postoji tu još mnogo drugih podataka i statističkih kategorija po kojima je Vale jedinstven. Ali statistika ne može da ispriča sve priče koje su se dogodile u njegovoj karijeri. Ono što je Valentino izazivao je neopisivo. Uzdigao je ovaj sport do tih visina da su počeli da ga prate i oni koji su bili manje zainteresovani za njega. Klinci koji su rasli uz njegove trke su mu sada kolege i rivali. Nosio je specijalne kacige, farbao motocikle, slavio kao Robin Hud, ali i uradio ono što je najbitnije. Ostvario je takvu konekciju sa publikom, sa ljudima koji su ga zavoleli kao člana porodice. Kada tako nešto postignete, onda znate da ste uradili dobru stvar. Svi su tužni. I svi su srećni. Tako je bilo tokom njegove karijere. Tako je i sada.

Šta tek reći o Rosijevim duelima sa rivalima. Vodio je ljute bitke sa velikanima ovoga sporta – Maksom Bjađijem, Seteom Đibernauom, Kejsijem Stonerom. Sa četvorostrukim šampionom sveta Bijađijem su ti sukobi bili toliko lični, da su u jednom momentu i razmenili udarce. Protiv Horhea Lorenca, petostrukog svetskog šampiona, te protiv Danija Pedrose su bili dueli za anale. A kada je stigao Mark Markez, stvari su postale i te kako ozbiljne. Svi se sećamo onog guranja nogom motocikla Markeza u sred trke. Toliko žustrih bitaka izmedju njih dvojice da je pitanje da li će ikada situacija postati normalna. Ali i pored toga, na Hondinim motociklima se ipak našlo #GrazieVale. Poštovanje je ipak ispred svih rivalstava.

Život ide dalje. MotoGP će se nastaviti i bez najboljeg ikada, kao što se i NBA nastavio bez “Letećeg visočanstva”. Ostaje legenda, koja će se prepričavati. Sa kolena na koleno, sa motocikla na motocikl, sa kacige na kacigu.

Što se tiče same trke, pobedu je odneo Frančesko Banjaja. Sa sve replikom kacige svog idola Valentina Rosija. Drugi je bio Martin, treći Miler. Sjajan dan za Dukati koji je imao tri vozača na postolju. Iza Rosija je bio Morbideli, prvi polaznik njegove akademije. U 46. nedelji u godini Rosi je okončao karijeru. Doktor se pretplatio na simboliku tokom čitave karijere, zašto ga zvezde ne bi pogledale i ovog poslednjeg trkačkog dana za njega.

Ordinacija je zatvorena. Doktor je otišao u zasluženu penziju.

Grazie Vale!
Grazie di tutto!
Che spettacolo mamma mia!