Grad bez sporta, kao devojka bez osmeha – gubi sav svoj šarm

Kako je propao niški sport.

Sportski kolektivi i klubovi u Nišu su u problemu. U proteklih godinu dana videli smo sunovrat sporta u gradu od preko 250.000 ljudi kakav verovatno odavno nije zabeležen. Niški sport je pred gašenjem. U zemlji u kojoj treći (neki bi rekli i drugi) grad po veličini nema zdrav sportski kolektiv, neki problem postoji. Zar ne?

Grad Niš je pre samo 12 meseci u ovo doba imao lidera rukomentog prvenstva (Železničar je bio prvi u svojoj grupi Arkus lige), kao i Naisu u borbi za titulu prvaka Srbije u ženskom rukometu.

Odbojkaški klub Niš takođe je bio u borbi za titulu prvaka naše zemlje, a još se pamte međunarodni dueli Nišlija i francuskog Monpeljea. Vaterpolo klub Nais se tada sa evidentno jačim klubovima od sebe izborio za plej-of domaćeg šampionata.

Doduše, ruku na srce, Radnički se borio za osptanak u Superligi (ali to su neki drugi probelmi), a takođe fudbalski Niš je tada već polako ostajao bez dva člana Srpske lige Istok, pošto su na kraju sezone Sinđelić i Car Konstantin morali u četvrti rang takmičenja.

Danas je u Srpskoj ligi ostala Budućnost iz Popovca, a tada je jedina pozitivna fudbalska priča dolazila iz Brzog Broda, pošto su fudbaleri iz istoimenog niškog naselja došli do treće lige kao najbolji tim u svim zonskim ligama u Srbiji. Nišlije su Zonu “centar” završile bez poraza i na velika vrata došle do Srpske lige.

Činilo se tada da možda Niš u dogledno vreme može “ukrasti” neku od velikih titula koje se obično “vrte” na relaciji Beograd (fudbal i košarka), Novi Sad (rukomet, odbojka), Kragujevac (vaterpolo), te da je kurs kojim plovi niški sport koliko-toliko ispravan. Jer pored svih drugih društvenih stvari i prilika, sport je uvek bio oličenje jednog grada. Uostalom šta je grad bez sporta, kao devojka bez osmeha – gubi sav svoj šarm.

Avaj! Nije tako bilo, a to se potvrdilo kroz samo godinu dana, kada se situacija potpuno okrenula, a samo Radnički je tim koji se u svojoj ligi bori za visok plasman i međuanrodnu scenu, dok se svi ostali, osim Naise, bore za goli život i opstanak. Rukometašice su u gornjem delu tabele, ali će teško do borbe za naslov prvaka.

Rukometni klub Železničar, OK Niš, VK Nais, ženski košarkaški klub Student, te futsal klubovi Kalča i Winter sport (svi učesnici elitnih takmičenja), kao i košarkaški klub Konstantin (član druge košarkaške lige iliti muški košarkaški klub u najvišem rangu iz Niša) zbirno imaju SEDAM pobeda na polusezoni! Odigrali su SEDAMDESET SEDAM mečeva svi zajedno! Sedam tima, od kojih se većina pre samo 12 meseci borila za titule ili makar plasman u Evropu, imaju slovima i brojevima zajedno SEDAM (7) pobeda od početka nove sezone do novogodišnjih praznika!
Napomena* U trenutku objavljivanja teksta, a do Nove godine, košarkašice Studenta i odbojkaši Niša imaju još po jedan meč.

Sramota!

Za sve koji vole sport u gradu na Nišavi, žive od sporta, rade u sportu ili su samo ljubitelji istog. Sramota!

Novca nema i sve ga je manje, to je naravno početak i kraj svih problema, ali ovakvo kolektivno potonuće odavno nije zabeleženo.

Da je situacija alarmantna, ukoliko same brojke i rezultati nisu dovoljni (a morali bi), pokazuje i podatak da su vaterpolisti Naisa pre svega mesec dana napisali javno pismo i protestovali ispred Gradske kuće u Nišu zbog najavljenog smanjenja budžetskih sredstava za sportske klubove, simbolično u “minut do 12”.

Grad Niš je inače nameravao da naredne godine izdvoji iz budžeta samo 148 miliona dinara za sve sportske klubove, što je 62,5 odsto manje u odnosu na 2020. godinu kada je taj iznos bio 400 miliona. Ipak, izgleda da će taj budžet ostati isti kao i za ovu godinu, a to je 200 miliona dinara, što je videli smo šta donelo – veliko NIŠTA!

I da, lepo je što se Kup Radivoja Koraća održava u gradu na Nišavi i što će se novac uložiti kako bi se to takmičenje što duže zadržalo, samo je mnogo lepše baviti se lokalpatriotizmom investiranjem u ljude koji u ovom gradu od sporta i za sport žive. Tek kada oni budu zadovoljni i srećni trebalo bi razmisliti koliko košta podela grada na crveno-belo i crno-belo, sve naravno sa razbijenim stolicama u hali Čair, a vrlo često i razbijenim glavama u istoj.

A gde su ostali sportovi, naviknuti na nemaštinu i entuzijazam nekolicine ljudi koji omogućavaju da ti klubovi preživljavaju iz godine u godinu….