Čaba Silađi za Medalju: Dajem svoj maksimum, ali mi je često dosta svega. Nemamo bazen u svom gradu, ne mogu da kažem da su mi Igre u fokusu

Srpski plivač, Čaba Silađi, govorio je za naš portal o trenutnom stanju u srpskom plivanju, takmičenjima u doba korone, kao i o tome koliko je situacija sa pandemijom na planetarnom nivou uticala na sport i sportiste.

Olimpijske igre su san svakog sportiste, a Čaba Silađi iza sebe ima nastupe na ovoj planetarnoj sportskoj smotri. Međutim, godina u kojoj je trebalo da još jednom predstavlja Srbiju na ovom događaju krenula je loše po čitav svet, pa je pandemija virusa korona učinila svoje i Olimpijske igre u Tokiju su odložene za narednu godinu. Sport je stao, a čini se da je pandemija najviše pogodila one bazične, pojedinačne sportove, kakvo je i plivanje.
Poteškoće sa treninzima tokom policijskog časa, hladna voda u bazenima i neizvesnost nastupa na takmičenjima, koja su se samo nazirala u izmaglici neizvesnosti, samo su neki od problema.

O svemu ovome smo pričali sa momkom rođenim u Senti. Za početak da krenemo od onog najvžanijeg. Napokon takmičenje. Održan je 48. Međunarodni plivački miting Mladost 2020. u Zagrebu 7. i 8. novembra na kome ste učestvovali. Koliko dugo se niste takmičili i kakav je osećaj ponovo ući u bazen na taj način?
“Moja poslednja zvanična trka je bila početkom ove godine, znači prošlo je 8 ili 9 meseci. Iako je ovo bilo takmičenje u malim bazenima, koje niti volim niti mi je jača strana, ipak sa nestrpljenjem sam čekao“, započinje razgovor za naš portal Silađi, koji je u Zagrebu učestvovao u trkama na 50 i 100 metara. Kaže da može biti zadovoljan učinjenim.
“U suštini mogu biti zadovoljan sa rezultatima. Takmičenje sam koristio kao trening, u sklopu priprema za neka naredna, bitnija takmičenja. Imao sam par mladih talenata pored sebe koji su izvukli iz mene maksimum i učinili da se ipak ne opuštam ni u jednoj trci”.

Već u decembru Čabu očekuju prvenstvo Mađarske, a zatim i prvenstvo Srbije, oba u velikim bazenima, na kojima će srpski plivač, kako sam priznaje, proceniti trenutnu formu.

Pored Silađija, na mitingu u Hrvatskoj od srpskih plivača učestvovali su i Stefan Šorak, koji je oborio dva rekorda mitinga na 200 i 400m slobono, zatim Uroš Nikolić, Aleksa Bobar, Boris Lačanski i Milica Opačić.

Da sada malo popričamo o onim gorućim problemima koji nas okružuju, a kasnije ćemo govoriti i o tome kako ti problemi utiču na plivački sport, ali i sport uopšte. Kako ste se snašli u ovom korona periodu? Gde trenirate inače i kako je to u ovom periodu bilo? Znamo da u Srbiji nije baš zavidna situacija kada su plivališta u pitanju.
“Za vreme policijskog časa smo bili dva meseca bez bazena i to je bio svakako najteži period ove godine. Od maja do avgusta smo trenirali kako bi uspeli da vratimo formu na pozitivnu nulu. Tek od septembra smo počeli da treniramo nekim ustaljenim intenzitetom i počeli da pravimo planove za kraj godine”, kaže Silađi.

Da pobegnemo za tren sa korona terena, ako je uopšte moguće, pošto je sada sve u uzročno-posledničnoj vezi sa tom pošasti. Sa kojim se sve problemima Vi kao plivač susrećete u Srbiji? Znamo da sada verovatno govorite u ime svojih kolega u našoj državi, jer je situacija manje-više svuda slična, u svim gradovima.
“Od maja kada je prekinut policijski čas mi u Novom Sadu imamo jedan bazen, 25 metarski. Jedini zatvoreni olimpijski bazen na teritoriji Vojvodine – Spens, su počeli da renoviraju. Od maja se u Novom Sadu ništa nije promenilo. Mi smo preko leta mogli da treniramo na jednom otvorenom olimpijskom bazena koji nema grejanje i u glavnom smo se smrzavali u vodi temperature 23 stepena. Ipak smo u junu počeli i da putujemo u Beograd, gde nam je Plivački savez Srbije obezbedio 50 metarski bazen na Košutnjaku. Od juna smo započeli ritam 2 nedelje u Beogradu, nedelju dana u Novom Sadu u tom 25 metarskom bazenu, u kome je ogromna gužva zbog nedostatka bazena na Spensu. Ta situacija se još uvek nije promenila, bazen na Spensu se i dalje radi iako je rok bio septembar mesec, pa smo i dalje na relaciji Beograd-Novi Sad”, koristi priliku da skrene pažnju Silađi na veliki problem srpskog plivanja, ali i sporta uopšte. Jer Srbiji nedostaje nova i moderna sportska infrastruktura.

Verujemo da ste u kontaktu sa kolegama iz drugih zemalja. Kakva je situacija kod njih? Koliko zaostajemo? Kako se oni nose sa problemima koje je virus napravio?
“Virus je u svim zemljama napravio pometnju u sportu. Ipak, vrhunski sport je nekako bolje preživeo u drugim zemljama. U Mađarskoj su čak moje kolege imale bazen na raspolaganju i tokom marta i aprila. Trenutno je situacija svuda ista. Takmičari mogu da treniraju, ali da se takmiče i ne toliko”, raportira srpski plivač o stanju u inostranstvu.

Kakav je Vaš stav i iskustva sa virusom? Koliko je poremetio neke navike i što je još važnije, pored fizičke spreme za takmičenja, stiče se utisak, dodatno učinio da je sada psihologija još bitnija u tom čekanju na takmičenje, na trening i sve ostalo?
“Srećom lična iskustva sa virusom nemam i trudim se da ih ne steknem. Stav je da moramo da se čuvamo, ako ne zbog sebe onda zbog drugih. U suštini jedina razlika je nošenje maski. Tokom našeg boravka u Beogradu maske nosimo čak i u hotelu kad nismo u svojim sobama, nosimo ih i u teretani.
Najgori deo cele priče sa koronom je to što mi moramo da treniramo kao da je sve normalno. Spremamo se za takmičenja iako niko ne sme da garantuje da će se ona održati. Bitno je i da imamo podršku svoje okoline, porodice, partnera, prijatelja. Takođe i profesionalna podrška je jako bitna i sam je imam, ali smatram da nijedan tarapeut neće zauvek moći da ’pegla’ tu neizvesnost u glavi.
Imam 30 godina, moji prioriteti nisu kao pre 5 godina, pa čak ni kao pre dve godine. Ovako ne može još drugo, ali za to nije samo korona kriva”, podvlači Čaba.

Olimpijske igre su pomerene za narednu godinu, Vi ste izborili normu i trebalo je da se ovog leta nadmećete u Tokiju. Kako će izgledati Olimpijada naredne godine? Koliko je za sportistu teško, kada se jedan ciklus od četiri godine, koji je pripreman za određeni period poremeti, ne za nekoliko dana ili meseci, već za celu godinu?
“Sumnjam da iko može sa sigurnošću da tvrdi kako će Olimpijada izgledati. Mi smo čak i u martu dobijali pozitivne poruke iz Japana da će se održati, pa vidite kako se završilo. Ne oslanjam se na predikcije koje su sad aktuelne. Trudim se da dajem sve od sebe svakog dana iako mi je često dosta svega. Nemamo bazen u svom gradu, u Beogradu smo proveli (ja i kolege reprezentativci iz kluba) 14 nedelja od 24 koliko smo u treningu, od maja meseca. Ne mogu da vam kažem da su mi Igre trenutno u fokusu. Od septembra se trudim da dajem svoj maksimum svaki dan kako bih u decembru dobio objektivnu sliku u kakvoj sam formi. Projekcija u rezultatskom smislu za 2021. godinu će pre svega zavisiti od mojih nastupa u decembru mesecu. Tek posle toga ću moći da priznam pre svega sebi da li sam se vratio u formu iz 2019. i na koji način ću pristupiti narednoj godini.”

Za sam kraj, neka poruka za sve sportiste koji se bave individualnim sportovima u Srbiji, pošto osim tenisa, malo individualnih nadmetanja je nastavljeno generalno u svetu? Znamo da nisu previše komercijalni, ali profesionalni i iznad svega bazični sport, ne sme stati.
“Trenutna situacija nije obećavajuća jer su škole sporta u suštini ugašene. Oni koji su takmičari i uopšte imaju prilike da treniraju, imaju puno sreće i želim im da tu priliku iskoriste maksimalno. Sada nemaju nikakav pritisak što se tiče takmičenja, neka uživaju u treninzima i neka se druže. Oni koji su trenutno sprečeni da treniraju neka budu strpljivi, da budu aktivni i kreativni. Za održavanje opšte forme ne treba vam sala, improvizujte, budite maštoviti i napravite da vam bude zabavno negde u prirodi. Za sport nikad nije ni prerano ni prekasno, pa verujem da ni ovaj virus neće uticati na njihove živote”, poručuje Čaba Silađi.