Milan Rastavac za Medalju: Postigli smo da se Radnički sada stalno bori za Evropu, grčka liga zahtevnija od srpske, budžeti najmanjih klubova kao kod nas Čukaričkog i Vojvodine

Veliki intervju za naš sajt nekadašnjeg trenera niškog Radničkog i pomoćnika u reprezentaciji Srbije, te aktuelnog stratega Asterasa iz Tripolisa.

Proteklih dana mogli ste da čitate najavu susreta Srbija – Škotska i očekivanja od istog Milana Rastavca, koji je u izjavi za naš portal govorio o toj utakmici, koja je nesrećno završena po reprezentaciju Srbije.

Sa trenerom Asterasa iz Tripolisa, a bivšim strategom niškog Radničkog i Ksantija, razgovarali smo i o mnogim drugim stvarima u opširnom intervjuu za Medalju.

Sam početak razgovora protekao je o neizbežnoj temi, koja pogađa čitav svet, a to je naravno korona virus.
„Mi smo se ovde vratili u onaj period iz marta meseca. Nismo skroz zatvoreni i mogu da kažem da je bolje pošto svaki izlazak funkcioniše uz SMS poruku. Pošaljete SMS i ukoliko želite do apoteke ili prodavnice dobijete dozvolu za izlazak, pa je moguće prošetati.
Što se treninga tiče, za sada je sve isto i režim je normalan. Idemo na treninge i radimo normalno. Jedino se utakmice mogu odložiti, pošto ukoliko neko ima više od tri zaražena igrača ima pravo da odloži utakmicu. Mi smo igrali 1. novembra poslednji meč. Pred reprezentativnu pauzu nismo igrali, pošto je duel sa Volosom odložen, jer su oni imali više zaraženih igrača“, raportira Kovid izveštaj popularni Mima.

Da se vratimo na fudbal, a kasnije ćemo još malo o virusu i uticaju na sport. Nakon odlaska iz Niša, radili ste u Ksantiju, a sada ste trener Asterasa? Kako Vam je u Grčkoj?
„Čim sam u Grčkoj već duži period, evo već četvrta godina, znači da mi je dobro ovde. Grčki fudbal ima svoje prednosti i mane, a ono što je meni značajna stavka u grčkom fudbalu, je da je liga daleko zahtevnija od srpske lige. Samim tim što su budžeti klubova značajno veći unutar same lige. Na primer, budžeti Čukaričkog ili Vojvodine kod nas, su slični budžetima najmanjih klubova u grčkoj ligi. Samim tim određen nivo kvaliteta postoji. Kvalitet trenera koji prolaze kroz grčki fudbal je takođe visok, jer ima puno stranih stratega – Portugalaca, Španaca, Nemaca, Francuza. Upravo to mi predstavlja neku vrstu izazova i utiče da radim u ovakvom ambijentu, koji mi pruža mogućnost da napredujem“, ističe pedantni stručnjak.

Približite čitaocima malo više šampionat Grčke, koji se ovde prati isključivo kroz prizmu nastupa Olimpijakosa u Ligi šampiona, te sada PAOK-a i AEK-a u Ligi Evrope.
„Što se velikih klubova tiče, možemo prvo reći da skoro u svakom grčkom velikom klubu imamo naše igrače koji su se izborili da budu značajni faktori svojih timova i imaju ogroman doprinos u ekipama. I Ranđelović u Olimpijakosu i sada Živković u PAOK-u, ali i Krstičić u AEK-u, koji igra odlično u atinskom klubu.
Što se ostalih velikih klubova tiče, tu su još Panatinaikos i Aris. Oni nešto slabije stoje u odnosu na bogatu istoriju, ali su u vrhu grčkog fudbala“.

Asteras Tripolis? Trenutno ste sedmi na tabeli u Superligi Grčke?
„Moj klub, Asteras Tripolis, je klub koji spada u kategoriju klubova koji su jednu stepenicu ispod ovih velikih. Po organizaciji, kvalitetu igrača, po tradiciji, odnosno po istorijskim rezultatima, pošto je klub relativno mlad, jer ima svega 15-ak godina provedenih u najvišem rangu grčkog fudbala. Međutim u tih 15 godina sakupio je broj nastupa u Evropi kao peti klub u Grčkoj, tako da je on u tom kratkom periodu postigao dosta dobrih rezultata, da može da se pozicionira kao peti klub u državi, po broju izlaska i rezultata u Evropi.
Što se ove sezone tiče, trenutno imamo dve utakmice manje od ostatka lige, dve utakmice kod kuće, pa verujemo da ćemo posle tih mečeva popraviti još više svoje stanje na tabeli. S obzirom da smo prošle godine bili jednu stepenicu ispod grupe timova koja igra plej-of (prim. aut. 7. pozicija), sada je cilj da uđemo u plej-of i borimo se za Evropu“, upoznaje nas Rastavac sa klubom u kome radi.

Puno ljudi koji su povezani sa gradom na Nišavi sada ima bitnu ulogu u šampionatu Grčke. Vi ste u Tripolisu, Lazar Ranđelović je u Atini, Nikola Čumić je igrač Pirejaca na privremenom radu u Španiji, Andrija Živković čini se rehabilituje karijeru u Solunu?
„Mislim da je to splet okolnosti koji je do toga doveo. Inače, znamo da je istorijski puno igrača iz Srbije koji su bili značajni igrači u grčkim klubovima. Taj trend se nastavio, a posebno mi je drago što imamo sada ovu grupu od tri mlada igrača, Ranđelović, Čumić, Živković, koji su došli u grčke klubove i prave odlične rezultate. Samim tim sigurno će se otvoriti vrata i za još neke igrače da potraže svoje mesto unutar grčkog fudbala“, hvali trener koji je rođen u Vršcu, igrao u vojvođanskim klubovima, radio uglavnom kao asistent i samostalnu trenersku karijeru započeo u Nišu.

Da se još jednom vratimo na gorući problem čovečanstva u ovom momentu. Kako ova situacija utiče na vas u klubu i Vaš posao? Kakva je situacija u zemlji Helena? Stiče se utisak da ni jedna društvena grana nije mimoiđena ovom pošasti, pa je tako i u fudbalu, ali i sportu uopšte.
„Ima svoj uticaj, to je nesumnjivo. Najveći i najnegativniji uticaj je što u ovim okolnostima morate da se pripremate za stvari koje se po prvi put dešavaju. Ima dosta novina, koje se isprečavaju u poslovima i predstvljaju izazov koji treba rešiti. Naravno u traženju rešenja normalno je da grešite, tako da mislim da ćemo iz ovoga učiti kako da se bolje svi ponašamo u sličnim situacijama, koje se mogu dešavati u budućnosti.
Fudbal sam po sebi je pretrpeo dosta problema. Kako zbog mogućnosti i načina treniranja, tako zbog ovog „neredovnog“ igranja utakmica koje su postale sastavni deo fudbala. Takođe i zbog biranja igračkog kadra koji se sada sveo u to da igraju zdravi, a ne najbolji. Neki igrači, treneri i klubovi se u svemu tome bolje snalaze, neki nešto slabije , ali sve to je fudbalski život i mislim da je sve bolje od toga se fudbalski život zaustavi.
Bolje je da prihvatimo stvari koje moramo i da se adaptiramo, samo iz razloga da u nekom slučaju fudbal ne stane, jer onda mislim da će biti veliki problem“, upozorava trener koji je nakon odlaska iz Niša, dve godine proveo kao prvi trener Ksantija, što mu je bila i ulaznica u grčki fudbal.

Ispada da se pozitivan korona test sada računa kao i svaka druga povreda?
„Pa da. Isto je. Samo što on sada ima uticaj i na druge igrače iz grupe, koji su onda ili pod testovima ili  pod karantinom i taj timski rad na koji su igrači navikli mora da se svodi na individualni, što je značajno drugačije.
A da ne spominjem i jako važan psihološki aspekt koji je izuztetno zahtevan, jer se smanjuje obim kretanja, smanjuje se obim putovanja. Takođe važan segment je i smanjen obim posećivanja porodica,  odlaska ili dolaska, igračima iz inostranstva, rodbine i prijatelja ili njihov odlazak kući. Tako da je nesumnjivo da ima veliki uticaj na celokupan život, ali verujem da ćemo preborditi to i vratiti se u normalu“.

Pratite li Linglong Superligu Srbije i kako je ocenjujete sa iskustvom treniranja u njoj i sada, sagledavanjem iste sa distance?
„Pratim koliko stižem. Ne gledam puno utakmica jer ne mogu da stignem, ali pratim rezultate. Liga se u zadnje dve godine relativno rano definiše, pa izgubi draž u borbi za titulu, ali srpska liga je liga koja će uvek biti u stanju da iznedri dobre stvari. Dobre igrače, dobre trenere, timove i rezultate, bez obzira na broj odlazaka i problema sa kojima se nosi. Mislim da je to rezultat i stvar za poštovanje i da to treba znati ceniti, jer mi smo skloni da sve drugo mnogo lakše i više cenimo, ali  definitivno imamo određene kvalitete koji donose i rezultate“, hvali Rastavac domaći šampionat.

Ali nije sve za pohvalu, što je i normlano. Stiče se utisak da sam ambijent koji prati fudbal i vizuelna prezentacija same lige, praćenjem iste preko TV prijemnika, nije na najvišem nivou.
„Ambijent je jedan segment unutar kvaliteta utiska koji ćete steći. Mnogo bogatija takmičenja i države su taj segment podigle na viši nivo i samim tim slika o fudbalu se podiže. Mi imamo problem sa tim jer nivo stadiona i infastrukture klubova uopšte, je na nivou koji zaostaje za ovim drugim evropskim nivoima i samim tim onda se slika kvari.
Ali po meni je važnije da se opteretimo onim u čemu smo mi dobri i u čemu smo uvek bili dobri, a to je stvaranje i pravljenje dobrih igrača, uz kvalitetan radi i fudbalski razvoj koji će nama kasnije doneti da imamo igrače u velikim takmičenjima, a samim tim i dobru reprezentaciju“, konstruktivno kritikuje strateg Asterasa.

Neizbežno je i pitanje Niša. Pratite li Radnički? Kako Vam se čini ovako sa distance? Može li se uporediti ovaj i onaj Radnički?
„Ja sam subjektivan kada ocenjujem Radnički sa bilo kog aspekta. Naravno da pratim rezultate tima, u kontaktu sam sa ljudima iz kluba i mogu da kažem da imam uvid u ono šta se dešava. Mislim da upoređivanje onog i ovog Radničkog nije baš najbolje. U moje vreme mi smo postavljali neke stvari i to je bio proces koji je trajao i koji je doneo određeni rezultat, u smislu da smo od tima koji se borio za opstanak postali tim koji se bori za Evropu. Tada su počeli da se dešavaju prvi transferi posle 30 godina,  prvi pozivi igrača za reprezentacije i Radnički je dostigao neki nivo.
Sada Radnički ima taj nivo, koji je zadržao i što mi je još više drago unapredio. Svake godine se bori za Evropu i kada se ne izbori plasman na međunarodnu scenu, to se doživljava kao neuspeh. Tako da mi je drago da se Radnički podigao, da ima neki svoj put i cilj. Vidimo da u tom smislu i sada funkcioniše. I ne govorim samo ja ovo, već ga cela Srbija tako vidi. Ti nivoi su značajno slađi nego borba za opstanak“, poručuje trener koji je u Nišu za dve i po gopdine od tima koji se borio za opstanak napravio ekipu koju je svega nekoliko bodova delilo od plasmana u kvalifikacije za Ligu Evrope.

Nišlije i dalje vape za taktičko-tehničkim fudbalom Milana Rastavca, koji je najviše gledalaca okupljao na Čairu i ekipom u koju je zaista bio zaljubljen ceo grad.
Imali ste poseban odnos sa navijačima, nekako džentlmenski sa obe strane i to se osećalo prilikom svakog domaćeg meča u to vreme? Navijači Vas se i dalje sećaju po dobrom i rado ste viđen gost u Nišu?
„Mogu da kažem da mi ustvari to najviše znači iz svega što sam ja dobio dolaskom u Niš. Sa navijačima sam uvek imao fantasičan odnos i imali smo fantastičnu podršku. Ta podrška je ustvari najznačajniji faktor koji je nama doprineo da pravimo te rezultate i gradimo Radnički tokom perioda od dve i po godine. Nisam imao niti jednu neprijatnost u Radničkom na šta sam vrlo ponosan i osetim kad god sam u Nišu tu obostranu privrženost i toplinu. U razgovoru sa običnim ljudima, u sretanju na ulici i u razgovoru o klubu iz vizure neke prošlosti.
S obzirom da je prošlo dosta godina od kad sam otišao shvatio sam koliko je teško ostaviti trag koji će vas pratiti makar onoliko da ljudi od vas pamte jednu ili dve rečenice. Mislim da su otprilike tako, od mog boravka u Radničkom, ostali neki utisci i neke dve rečenice koje sam nekada u nekom momentu u interesu Radničkog rekao. Ponosan sam stvarno na taj period i na moj odnos sa navijačima Radničkog“, emotivan je Rastavac kada su Meraklije u pitanju.

Za kraj nam je studiozni Milan Rastavac poručio još koliko ga ugovor veže za Asteras i šta su mu planovi u budućnosti.
„Ugovor mi ističe na kraju sezone, do juna. Sa tim bih zaokružio dve godine u Ksantiju i skoro dve u Asterasu. Ambicija mi je od početka trenerskog posla kada sam startovao u Nišu, da idem stepenicu više  u odnosu na prethodnu, tako da verujem da ću uskoro dobiti priliku da vodim neki od velikih klubova“.

Reči su se same izgovorile – Solun ili Atina?
„Pa, veliki su tako raspoređeni ovde i ja ne pravim problem. Najvažniji mi je fudbalski izazov, tako da u tom smeru razmišljam i ponašam se“, zagonetno završava razgovor trener koji svojim kvalitetnim radom i ponašanjem kraj terena i van stadiona zaslužuje da sedne na klupu jednog od najvećih klubova u Grčkoj.