Srećko Lisinac za Medalju: Ova generacija još uvek ima šta da pokaže na velikim takmičenjima

U seriji novogodišnjih intervjua našeg portala o situaciji u Italiji, očinstvu, reprezentaciji, eventualnom povratku u srpsku odbojku i još mnogo toga pričali smo sa odbojkaškim reprezentativcem Srbije, Srećkom Lisincem.

Srednji bloker Srbije i italijanskog Trentina, Srećko Lisinac, u 2021. godini je pored uspeha na odbojkaškom terenu postao i otac. On i Stefana Veljković dobili su sina Luku. O tome kako se u svemu tome snašao, ali i o počecima karijere, te o reprezentativnim obavezama i četvrtom mestu na prvenstvu Evrope govorio je srpski odbojkaš za Medalju.

Za početak moramo krenuti od aktuelnog pitanja, a to je koronavirus? Vi ste sa porodicom u Italiji, kakvo je tamo trenutno stanje?

„Što se korone tiče u ekipi nemamo pozitivnih, ali mislim da je u Italiji broj obolelih u porastu, tako da se i mečevi zbog toga odlažu. Pre svega je to zbog predostrožnosti, pošto su uglavnom blagi simptomi. Rade se brzi testovi pre utakmice i na taj način se proverava zdravstveno stanje igrača. Što se života tiče u gradu, neophodan je zeleni sertifikat i potvrda o vakcinaciji koja se pokazuje prilikom ulaska u svaki restoran ili šoping prostor, s tim da se ide u pravcu toga da će on biti neophodan i za markete“, započinje razgovor iz Trentina za Medalju Srećko Lisinac i šalje zdravstveni bilten sa “Čizme”.

Sa nadom da će se sve negativno ostaviti u godini iza nas, 2021. donela je Srećku Lisincu i njegovoj izabranici, takođe odbojkašici Srbije, Stefani Veljković prinovu, sina Luku. Kako ste se snašli u polju roditeljstva?

„Moram da priznam da nije lako. Svaki početak naravno da je težak, ali to je mnogo velika ljubav i mnogo velika posvećenost, pa je sve u tom slučaju lakše. Samo njegovo prisustvo uveseljava i ulepšava nam svaki dan.“

Ovog leta bilo je puno obaveza i u muškoj i u ženskoj reprezentaciji. Trebalo je uskladiti sve to zajedno sa Lukom.

„Da. Stefana je želela da odigra taj oproštajni turnir u svojoj zemlji (Evropsko prvenstvo prim.aut) i mislim da je dobro što je to uradila, samo ostaje žal što nisu uzele zlato. Ja sam takođe bio sa nacionalnim timom, pa su naši roditelji, tetke, prijatelji priskakali u pomoć oko deteta. Iz Saveza su takođe izašli u susret da Luka može da bude sa njom u hotelu, tako da nije bilo jednostavno, ali se sa dobrom organizacijom sve može postići“, kaže Lisinac, koji je i pored problema sa povredom nastupao na Evropskom prvenstvu i u jednom delu Svetske lige proteklog leta.

Sa ženske reprezentacije i velikih uspeha koje selekcija Zorana Terzića donosi Srbiji, razgovor se preneo i na muški seniorski sastav, koji je 2021. godine osvojio četvrto mesto na Evropskom prvenstvu u Poljskoj.

“Mi smo pred prvenstvo, to možda i ne zna šira javnost, imali jako puno problema da odemo u sastavu u kom smo otišli u Poljsku. Selektor (bivši selektor Slobodan Kovač prim. aut) je želeo da odemo u najjačem sastavu iako su mnogi igrači, gde sam i ja bio među njima, imali dosta problema sa povredama. Da budem potpuno iskren, da nam je neko u takvoj situaciji pre prvenstva ponudio četvrto mesto, oberučke bi prihvatili.
Ipak na kraju sam zahvalan Bobi što je hteo da sa istim timom ponovi uspeh i probamo da odbranimo titulu šampiona, jer smo mi i pored teške grupe i ne tako ubedljive i lepe odbojke, dali sve od sebe, a to nam se vratilo plasmanom u polufinale. Iako su neki mislili da ćemo i grupu teško proći.

Možda ste malo i razmazili naciju, pa je neosvajanje medalje za neke neuspeh?

„Ljudi u Srbiji su navikli na uspehe naših sportista, ali nekada možda i nisu svesni koliko smo mi mala zemlja u odnosu na sve druge koje pobeđujemo i koje na velikim takmičenjima ostavljamo iza sebe. Neke od tih država ulažu enormne svote novca u prvenstva, klubove, igrače i toga moramo biti svesni. Ne samo u odbojci, već u mnogim drugim sportovima“, zaključuje odbojkaš Trentina.

Upravo to pokazuje kakav kvalitet ima naš nacionalni tim, da Srbija i kada ne igra najbolje može do završnih borbi za medalje.

„Mislim da smo medijski nekada dosta potcenjeni, ali da nas druge reprezentacije izuzetno respektuju. Siguran sam da ni jedna od njih ne voli da preko puta mreže u borbama za medalje vidi selekciju Srbije.

Stiče se utisak da pravljenje kontinuiteta osvajanjem odličja u mlađim kategorijama, pa potom i u A selekciji pruža ogroman respekt od strane protivnika?

“Malo ljudi to zapazi, ali jako su bitne te mlađe kategorije. Treneri sa kojima radite u svim tim mlađim kategorijama vas nauče neke osnovne, ali jako bitne, stvari koje kada pravilno usvojite nosite kroz čitavu karijeru sa sobom. Ja to znam na ličnom primeru. Neke stvari koje mi je moj trener u Ribnici Boško Mačužić pokazao, još uvek krositim i praktikujem, a koje mi dosta olakšavaju i pomažu u igri. Pritom sam radio i sa Milanom Žarkovićem, Draganom Đorđevićem i sa mnogim selektorima kasnije od kojih sam jako puno naučio i plus se na to pogodila sjajna generacija koja je mogla da osvaja sve te medalje“, poentira Lisinac i pronalazi suštinu.

Jednom si pomenuo da je sreća jako važan faktor u sportu i u životu, pa koliko si kroz karijeru spoznao da je to zaista tako?

„Jako je bitan faktor. Ja sam konkretno imao sreće da kada smo u juniorskoj reprezentaciji išli na Evropsko prvenstvo, a ja bio četvrti srednjak, da zbog povrede jednog saigrača upadnem na spisak, te kasnije učestvujem u osvajanju broznane medalje. To mi je pomoglo u nastavku karijere. 
Sreća je i u nekoj pogođenoj generaciji. Jer uvek imate jednog do dva kvalitetna igrača, što često nije dovoljno za uspeh. Mi smo zajedno rasli Uroš, Petko, Bata, ja što nam je mnogo pomoglo. Sa druge strane, nama se pogodilo da smo generacija sa Rusima, koji su zaista neverovatni u ovom sastavu, pa smo obično bili iza njih na pobedničkim postoljima i osvajali bronzane medalje, pošto su nas pobeđivali u polufinalima. Ali je jako bitno steći navike da uvek kada idete na takmičenje krećete da osvojite ili da se borite za medalju.“

Naredni reprezentativni izazov je prvenstvo sveta u Rusiji?

„Biće sigurno sjajan šampionat u Rusiji i pravi spektakl. Oni jako puno ulažu u odbojku, imaju neverovatan broj kvalitetnih igrača, pa njihov selektor verovatno i ne zna koga pre da izabere kad sastavlja spisak.  Nas naravno sve to okolo ne treba puno da zanima, već da, za početak, klubske sezone zdravi privedemo kraju i da se što bolje pripremimo za samo takmičenje. Jer iako se priča da je možda ova naša generacija na zalasku, da nema novih igrača, mislim da to nije tačno i da mi imamo još što šta da pokažemo“, najavljuje Lisinac interesantno leto.

Počeo si karijeru u domaćoj Ribnici, igrao u Nemačkoj, Poljskoj, sada si u Italiji, gde je što se života tiče najbolje bilo, a gde što se tiče igranja?

„E to je sad dobro pitanje. Berlin je internacionalni grad, rekao bih sličan Beogradu i dopao mi se, ali sam nekako malo spoznao onu pravu Nemačku i taj mentalitet. Što se lige tiče Berlin je mnogo kvalitetniji od ostalih, tako da nije blizu takmičenja u Poljskoj i Italiji. Što se Poljske tiče, tamo mi je bio sjajno. Slični su nama, proveo sam prelepe četiri godine u Belhatovu. Naučio sam i jezik, tako da bih se možda i vratio. Što se liga tiče rekao bih da je italijanska najbolja, veliki budžeti naravno da donose kvalitet,  pa potom poljska i na kraju nemačka.“

Domaća Superliga deluje da iz godine u godinu napreduje, može li prvenstvo Srbije da nastavi u tom smeru, pa da se možda i vi reprezentativci vratite ovde?

„Naša liga se jako podigla u poslednjih par godina. Kvalitetom i finansijski to izgleda bolje. Dolaze i mladi igrači, mladi treneri kao Bojan Janić u Partizanu. U mojoj Ribnici je uvek bila jaka škola, tako da mislim da se ta čitava priča polako pokreće i kreće u pravom smeru.  Što se nas tiče, naravno da bi se mi vratili, bilo bi lepo da sam ja u Ribnici, Potke (Marko Podraščanin) u Vojvodini, ali nikad se ne zna. Možda u budućnosti to bude tako, jer iskreno i mi sanjamo o tome.  Da su bili bolji uslovi svi mi ne bi ni išli iz svoje zemlje“, sluti bolje dane srpske klubske odbojke Srećko.

Za kraj, poruka koju bi poželeo sebi, svojoj porodici, ali i svim čitaocima u 2022. godini?

„Samo zdravlje! Zdravlje je nešto što želim sebi, svojoj porodici i svim vašim čitaocima. To je nešto čega se setimo samo kada se, ne daj Bože, razbolimo. Zdravi možemo sve lako da postignemo, a to su nam i ove poslednje godine pokazale“, zaključuje razgovor za naš poral Srećko Lisinac.