Sava Ranđelović za Medalju: Lav je najopasniji kada je ranjen, još smo gladni trofeja

Nastavljamo praznično raspoloženje razgovorima sa vrhunskim srpskim sportistima. O uspesima, trofejima, Nišu, reprezentaciji, klubovima govori nam vaterpolista, Sava Ranđelović.

U seriji novogodišnjih intervjua našeg portala, posle razgovora sa srpskom košarkašicom Sašom Čađo i odbojkašem Srećkom Lisincem, razgovarali smo i sa Savom Ranđelovićem, vaterpolo reprezentativcem Srbije i osvajačem dva olimpijska zlata sa nacionalnim timom.

Ovaj rođeni Nišlija govorio nam je naravno o najvećem uspehu u istoriji srpskog sporta, o svojim počecima u Nišu, želji za povratkom u rodni grad, kao i o iskustvima u inostranstvu.

Kao prva i najvažnija tema za početak razgovora nameće se Olimpijada. Reprezentacija Srbije je godinu dana duže, zbog pandemije koronavirusa, bila olimpijski šampion, a onda je u Tokiju usledilo novo slavlje nakon Rija. Kako danas gledaš na to?

“Kao najveći uspeh vaterpola u Srbiji i ne samo vaterpola nego i sporta uopšte! Odbraniti Olimpijsko zlato, u konkurenciji koja je bila nikad veća, samo pokazuje kakav tim imamo“, priseća se Ranđelović na početku razgovora za naš portal.

Iskustvo osvajanja medalja ti ne manjka, ali jesi li svestan činjenice da imaš dve olimpijske i to obe najsjajnije? Znamo da je san svakog sportiste da se pojavi na Igrama, a ti si ih oba puta osvojio.

“Nisam svestan, iskreno, a i ne želim da razmišljam o tome sve dok se aktivno bavim vaterpolom i igram za reprezentaciju. Verujem da je tako kod svih mojih saigrača – gladni smo trofeja i želimo zlato i u Parizu!”

Svi kažu da je teže nešto osvojiti nego odbraniti. Mogu li se uporediti Rio i Tokijo?

“Ne mogu. Obe Olimpijade su same po sebi posebne. Rio, zato što smo u tom periodu bili toliko dominantni da je nekako cela javnost očekivala da ćemo lagano osvojiti zlato. Nakon slabog početka su usledile kritike, ali smo uspeli da se izdignemo iz svega i dođemo do prvog, dugoočekivanog zlata za Srbiju.
A igre u Tokiju, posle osvajanja 5. mesta na Svetskom prvenstvu 2019. i Evropskom 2020, oba puta porazom od Španije u četvrtfinalu, svi su očekivali da baš Španci osvoje zlato. Ipak, pokazali smo svoj karakter i nešto što nas krasi sve ove godine, a to je požrtvovanost, drugarstvo i jedinstvo – uspeli da odbranimo zlato!“

Šta je bila osnovna razlika na samom putu do zlata na jednom, odnosno drugom takmičenju?

“Jedina je razlika što su u Riju svi želeli da nas izbegnu, a ovde im je bilo svejedno hoće li igrati protiv nas ili ne u četvrtfinalu, misleći da nismo više ona ekipa od pre 5 godina. Uverili smo ih u suprotno i pokazali da smo najjači onda kad svi misle da mogu da nas pobede – jer lav je najopasniji kada je ranjen,” poentira Sava, upoređujući kako se došlo do dva velika uspeha.

Selektor je pomenuo u jednom od intervjua posle Tokija da Srbija verovatno ne bi osvojila zlato da se Olimpijada održala u „redovnom“ vremenu, pomenuvši istrošenost i povrede u 2020. godini. Da li si i ti mišljenja da je ovo odlaganje na neki način pomoglo Srbiji?

“Ne mogu da kažem šta bi se desilo da su se Igre odigrale u redovnom terminu. Jeste da su nas tada mučile povrede, nismo imali dovoljno vremena da se spremimo, ali svakako da bi, kao i uvek, išli na zlato, a da li bi osvojili, to niko ne može da zna.”

Pored dva olimpijska zlata, sa nacionalnim timom imaš i jedno svetsko zlato, tri evropska i pet Svetskih liga. Koje je odličje najdraže i zbog čega?

“Ne bih mogao da izdvojim jedno takmičenje, ali ako moram reći ću Rio i Evropsko prvenstvo u Beogradu 2016.“

Da se sada malo osvrnemo na početak karijere. Rođen si u Nišu gde si igrao za Nais. Potom si u našoj zemlji nastupao za Žak i Crvenu zvezdu. Kakva te iskustva vežu za igre u domaćem šampionatu, posebno u rodnom Nišu?

“Prelepa iskustva. U to vreme je liga bila izuzetno jaka i sa Zvezdom smo uspeli da osvojimo sve što se može osvojiti u klupskom vaterpolu. Pored toga, imali smo i izuzetnu podršku naših navijača koji su dolazili i bodrili nas na svakoj utakmici.
Što se Niša tiče, tu sam načinio svoje prve vaterpolo korake, odatle je sve krenulo i voleo bih da se jednog dana vratim, ako se stvore uslovi za to,” otkriva Sava i podgreva srca Nišlijama da bi i oni pored Kragujevčana i Beograđana mogli da gledaju vrhunski vaterpolo u svom gradu.

Sport u Nišu, kao i vaterpolo klub Nais, su u velikom problemu zbog nedostatka sredstava. Koliko je za jedan grad važno ulaganje u sport i vrhunski rezultati?

“Mnogo je važno da klubovi igraju i treniraju u dobrim uslovima, kao što je to danas, jer samim tim će i naša reprezentacija biti mnogo jača i uigranija. Selektor će moći češće da okuplja igrače nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Nažalost Niš je u situaciji kakvoj je, ali se nadam i verujem da će ubuduće imati ekipu za respekt i moći da se bori za neko od prva četiri mesta.“

Internacionalna karijera te vodila u Italiju, a sada si u Mađarskoj, dve izuzetne vaterpolo sile. Koja je osnovna razlika igranja u te dve zemlje i u našoj?

“Imao sam tu sreću da igram i u Italiji i evo sada u Mađarskoj, dve izuzetno teške i zahtevne lige, sa dosta ujednačenih utakmica, gde u prvih 8 ekipa svako svakog može da pobedi. Osnovna razlika je ta što se naša škola vaterpola razlikuje od bilo koje druge, mi više taktički obraćamo pažnju na odbranu i na sitne detalje jos od malih nogu, dok Mađari ne toliko,” otkriva Ranđelović razliku možda i dve najbolje škole vaterpolo sporta.

Evidentno je da se vaterpolo u Srbiji uzdiže, Niš na žalost nije na toj mapi, ali Novi Beograd,večiti i Radnički deluju zaista ozbiljno. Ko je tvoj favorit za osvajanje domaćeg takmičenja?

“Iskreno, biće jako uzbudljivo u završnici prvenstva. Videli ste da je Radnički uspeo da osvoji Kup Srbije, gde je u finalu savladao Novi Beograd koji je važio za favorita od početka sezone. To je samo pokazatelj da će i prvenstvo biti neizvesno. Pored njih, tu su Zvezda i Partizan koji će biti još bolji kako vreme bude odmicalo i kako se budu uigravali. Blagu prednost bih dao Novom Beogradu”, najavljuje Sava zanimljiv finiš sezone u Srbiji.

Možeš li nam uporediti živote u Italiji, Mađarskoj i Srbiji? Naravno da je kod kuće najlepše, ali šta bi od onoga što si preko granice doživeo i video voleo da prebaciš u Srbiju?

“Da se ljudi što manje nerviraju i troše energiju na nebitne stvari i da uživaju u svemu sto rade“, pronašao je suštinu Ranđelović.

Ovi uspesi reprezentacije bi trebalo da mobilišu mlade da se bave vaterpolom. Kada je najbolje krenuti i zašto da deca izaberu ovaj sport?

“Ja se nadam da hoće i verujem da će posle svih uspeha koje je reprezentacija ostvarila deca zavoleti vaterpolo. Pogotovo sada kada su skoro svi igrači iz reprezentacije u Srbiji, gde će moci da ih gledaju na svakom treningu i uče od njih.
Najbolje je krenuti što ranije, sa 7 godina, ali naravno da nije kasno i ako se krene sa 9. Najbitnije je da se bave sportom i sklone da ulice, a da li će to biti košarka, vaterpolo, odbojka, fudbal, nije važno. Bitno je da su srećni i da sa zadovoljstvom rade i dolaze na trening.“

Šta očekuješ od nove godine i šta je ono što bi svojoj porodici i sebi poželeo u 2022. godini?

“Očekuje nas Svetsko i Evropsko prvenstvo ove godine i poželeo bih da svi budemo zdravi i spremni za sve što nam predstoji! A takođe sebi i porodici želim puno zdravlja pre svega, za ostalo ćemo se pobrinuti sami!“

Poruka za sve čitaoce?

“Budite zdravi, čuvajte se, volite se i naravno čitajte portal Medalja.rs, poručuje vam trofejni vaterpolista Srbije.