Super, Premijer, Mega liga

Fudbalske pauze prouzrokovane koronavirusom polako jenjavaju i sve je više fudbalskih šampionata koji će se nastaviti ili su već nastavljeni. Među mnogima tu je i prvenstvo Srbije, tačnije Linglong Superliga Srbije.

Međutim, naš šampionat će potrajati svega nekoliko kola, a onda će se završiti, tako da plej-ofa i plej-auta neće ni biti. Crvena zvezda je šampionsku titulu potvrdila već u prvom post korona meču, kada je na Banjici torpedovala slabašni Rad sa 5:0, u susretu koji je crveno-belima značio titulu, a „građevinarima“ ništa, jer iako su prikovani za dno tabele niko ove sezone neće napustiti Superligu, već se ona samo puni.

Pošto se za ovu „polovnu“ sezonu gotovo sve zna, jer će Zvezda u kvalifikacije za Ligi Šampiona, a Partizan, Vojvodina i najverovatnije TSC u kvalifikacije za Ligu Evrope, osim ako neko u Kupu ne iznenadi (čitaj Čukarički), pa momci iz Bačke Topole ostanu kratkih rukava. Zato ćemo se baviti onim što sledi, tj. kako će zemlja od 7 miliona stanovnika imati 20 klubova u najelitnijem fudbalskom takmičenju u sezoni 2020/21. Podsećanja radi, što se Evrope tiče u tom formatu se takmiče samo Englezi u Premijer ligi, Francuzi u Ligi 1, Italijani u Seriji A, Španci u Primeri i od sledeće godine naravno Srbi u Linglong Superligi.  

Kao što se može videti, manje klubova će sledeće godine u najelitinijim takmičenjima imati jedna Bundesliga, ruska liga, turski šampionat, Portugalci, kao i svi ostali na starom kontinetu. Pobrojane su samo neke od mnogo jačih i eminentnijih liga od srpske.

Bilo kako bilo odluka je konačna, tako da niko od 16 klubova iz Superlige neće ispasti, a pridružiće im se nova 4 iz Prve lige Srbije. Na šta će ličiti liga u kojoj, budimo pošteni, Zvezda i Partizan, uz par izuzetaka, neće imati validog rivala, ostaje da vidimo. Možda vidimo i neki rekord u broju osvojenih bodova.

Međutim, što se mora, nije teško, kaže naš narod.  Tako se ovde nećemo baviti onim što sledi dogodine, već ćemo probati da ovu zamršenu situaciju razmrsimo i pogledamo u budućnost. Šta je u ovom momentu najoptimalnije rešenje i šta se može ili treba izroditi iz prevelikog broja klubova u Super i Prvoj ligi naredne godine (inače, Prva liga Srbije će sledeće sezone brojati 18 klubova, dakle prva dva ranga zemlje od 7 miliona stanovnika brojaće 38 klubova?!)

Ako se svi složimo da je ovakvo stanje neodrživo i ukoliko želimo dobro našem fudbalu, onda je neko ovakvo ili slično rešenje jedino koje će doneti boljitak.

Šta je to? To je liga od 12 klubova, koji će se igrati u četvorkružnom sistemu.

Može li se to izvesti već za dve godine? Može, a vala i mora!

Ovako. Ligu od 20 klubova, možemo napraviti da sledeće sezone bude jedna od najzanimljivijih, jer bi se polovina lige borila za opstanak. Kao i do sada prvak će u kvalifikacije za Ligu Šampiona, drugi i treći u kvalifikacije za Ligu Evrope 2 najverovatnije, a četvrti će to zaslužiti ili ne u zavisnosti od osvajača Kupa Srbije. Dakle tu bi stvari ostale iste. Ono što bi se promenilo, kako bi se liga sa 20 klubova smanjila na 12, to je zona ispadanja. Plan je da direktno u PLS ispadnu svi klubovi plasirani od 12. do 20. pozicije, a te klubove bi zamenio šampion Prve lige Srbije. Ekipa koja bude završila “Premijer, Super, Mega ligu” na poziciji 11. igrala bi takozvanu relegaciju sa pobednikom plej-ofa iz Prve lige Srbije. Taj plej-of u PLS igrali bi, nešto slično engleskom Čempionšipu, drugi sa petim i treći sa četvrtim.

Ovim bi se Superliga Srbije u narednoj sezoni 2021/22 smanjila na 12 klubova i skoncentrisala kvalitet koliko je to moguće. Svi naši elitni klubovi imali bi kvalitetnije takmičenje, gotovo svakog vikenda imali bismo mečeve kao što su nedavno u čevtrfinalu Kupa odigrali Čukarički i Radnički iz Niša, u kome nije bilo “ručne” i prava borba rezultirala je goleadom, preokretom i dobrim fudbalom u ovim našim standardima. Takođe, naši klubovi koji igraju na međunrodnoj sceni imali bi kvalitetnije takmičenje i više rivala sa kojima se ne bi štedeli.

Dakle, bio bi to bolan rez, ali možda je to ono što je trenutno neophodno superligaškom fudbalu u Srbiji. Uz bolji marketing, logo i prikaz čitavog takmičenja, kako na stadionima, tako i van njih, ali o tome ćemo drugi put.

Kada smanjimo SLS, šta sa Prvom ligom Srbije? Imamo i tu spreman plan.

Optimalan broj ekipa tu bi bio 16, međutim PLS bi, kako bi se sve sredilo, morao da odigra, nakon sezone 2020/21 kada će biti 18 klubova, još jednu sezonu 2021/22, ali sa 20 klubova, a tek onda, u sezoni 2022/23 da broji 16. Ovako bi to izgledalo.

Dakle u narednoj sezoni 2020/21, kao što je pomenuto prvoplasirani bi išao u Superligu, od drugog do petog mesta bi se razigravalo za meč relegacije sa jedanaestom ekipom iz Superlige, dok bi ekipe od 9. do 18. pozicije ispadale u niže rangove, tačnije u Srpske lige. (Srpskim ligama se nismo bavili ovde, jer su one dokazale proteklih godina da je nejednak broj klubova moguć, čak i neparan broj ekipa, tako da je vrlo nezahvalno ići toliko daleko kada je fudbal u Srbiji u pitanju).

Da zaključimo. Nakon ispadanja deset ekipa iz Prve lige Srbije, plus dodatak 9 timova iz Superlige i 4 kluba iz Srpskih liga, naravno bez šampiona koji ide u SLS, Prva liga Srbije brojala bi 20 klubova u sezoni 2021/22.

U sezoni 2021/22 Superliga bi ostala sa 12 ekipa. Poslednjeplasirani bi opet ispao i zamenio bi ga prvoplasirani iz PLS, jedanaestoplasirani bi igrao gore pomenutu relegaciju, a opet bi više ekipa ispalo iz Prve lige Srbije, kako bi došli na optimalnih 16. Za razliku od sezone ranije ispala bi 8 tima, a ušla 4 srpskoligaša što bi nam donelo Prvu ligu Srbije od 16 ekipa u sezoni 2022/23, a Superliga Srbije bi ostala sa 12 timova, te bismo tako došli do željenog broja klubova u dva najelitnija ranga fudbala u Srbiji.

Da poentiramo, kao što se vidi iz svega navedenog moguće je napraviti ovakve lige, koje bi bile konkurentije i skoncentrisale kvalitet. Verovatno se ovakvo rešenje ne bi dopalo mnogim timovima koji se na volšeban način pojavljuju kako u Prvoj, tako neretko i u Superligi Srbije. Ovako nešto smanjilo bi raznorazna nagađanja i dogovore, a donelo ili makar za pedalj poboljšalo kvalitet samog takmičenja. Nadamo se donelo i malo veću dozu neizvesnosti, više kikseva i jakih utakmica vodećim timovima, što automatski podrazumeva ojačanje ovih ostalih i možda u nekoj boljoj i kako to vole da kažu ljubitelji i poštovaoci, a vrlo često i sami učesnici srpskog fudbala – regularniju ligu nego prethodnih godina. Šta god to značilo, možda da svaka prethodna nije bila regularna, po toj logici…