Veni, vidi, Vardar!

Jednom bajka, uvek bajka, a ova je trajala do kraja – Vardar je drugi put rukometni vladar Evrope!

Uzburkan problemima tokom čitave sezone, potrešen pričama o odlasku gazde i ruskog milijardera Sergeja Samsonenka, koji je nezadovoljan zbog nedovoljne pomoći koju ovaj, daleko najuspešniji sportski kolektiv u Makedoniji dobija od države i makedosnkih privrednika, stigao je Vardar u Keln i Lankses arenu kao autsajder. Međutim, ono što se ponovo desilo u magičnom rukometnom zdanju i jeste prava magija, prava senzacija i prava bajka. Vardarova, Makedonska, Balkanska, rukometna, sportska.

Sve je počelo u polufinalnom susretu protiv Barselone, kao i pre dve godine, kada se ekipa iz Skoplja prvi put popela na krov Evrope. Katalonski tim je strašno otvorio polufinale. Imao je veliku prednost, a u jednom trenutku je na semaforu pisalo 16:9. Međutim, tim se nije predavao. Topio je Vardar polako prednost Blaugrane i na kraju istopio i to svega nekoliko minuta pred kraj susreta, za konačnih 29:27. Nešto veliko moglo se već tada naslutiti, ali rival u finalu bio je mađarski Vesprem. Tim bez titule šampiona Evrope, ali tim sa velikim ambicijama i gladan uspeha.

Ne treba pomenuti da ni u okršaju za titulu izabranici Roberta Garsije Paronda nisu bili favoriti, što im je svakako odgovaralo. Pokazao je Vardar karakter, pokazao je ovaj tim da se ničega ne boji i da je, kada namiriše trofej, spreman da sve učini kako bi do njega stigao. I da, uspeli su!

Odigrano je sjajno finale, Vesprem gotovo da nije vodio ni u jednom delu meča. Najbolji igrač i div iz Letonije Dainis Kristopans odigrao je odlično, kako ovu polusezonu, tako i Final 4. Arhitekte u finalu bili Slovenac Stas Skube i Hrvat, „Princ sa Neretve“,  Igor Karačić, čije su „lopte sa očima“, a i fantastični golovi dovodili do ludila i jednog Arpada Šterbika. Srpski golman Dejan Milosavljev briljirao je na golu, a makedonsko srce ovog kluba i oličenje čoveka u jednoj reči – kapiten, Stojanče Stoilov dao je i poslednji atom snage za ovu pobedu. Treba pomenuti i da je odlični brazilski pivotmen Fereira Moraeš potvrdio da je sjajan kad je teško, učinak u finalu 6/6 dovoljno govori, pa su Makedonija i Balkan mogli da slave – 27:24!

Titula, ludilo, suze, sreća, olakšanje, ponos, neverica – sve se ovo moglo pročitati sa lica glavnih aktera te noći u Lankses areni. Gotovo da su se raspali, polovina ovog tima sledeće godine neće biti u Skoplju, jedni će u Vive Kielce, drugi u Vesprem, treću u Bundesligu ili Španiju, ali je jedno sigurno, da ovo nikada neće zaboraviti.

„Za Keln smo bili spremni, za Skoplje nismo“, rekao je Stojanče nakon završetka finalne utakmice i zaista je bio u pravu. Prvaci Evrope vratili su se u ponedeljak u domovinu čarterom koji je makedonska država poslala po njih, a onda je usledilo veselje. Navijača je bilo još na aerodromu, a posle i celim putem kojim je otvoreni autobus sa igračima, stručnim štabom, rukovodstvom i prijateljima kluba, sa natpisom „ШАМПИОНИ“ došao do centra grada gde ih je dočekalo desetine hiljada ljudi.

Pevalo se, igralo, slavilo, pilo, kako to samo na Balkanu ume. Niko u tom trenutku nije mislio na sutra koje će doći i šta će biti sa ovim herojima, jer sada je samo jedno bitno – Vardar je šampion Evrope!